Лединци (познати и као Нови Лединци) су приградско насеље Новог Сада. Налазе се на сремској страни Дунава, на северним обронцима Фрушке горе, поред регионалног пута и железничке пруге Нови Сад — Беочин. Према попису из 2011. било је 1912 становника.

Положај насеља

Насеље се географски налази у Срему, али је део Јужнобачког округа (у аутономној покрајини Војводини). У административном смислу, насеље припада Граду Новом Саду, односно градској општини Петроварадин(једној од две општине које чине Град Нови Сад).

Суседна насеља су: Стари Лединци на југу, Нови Раковац на западу, Сремска Каменица односно насеље Боцкена истоку, као и новосадско туристичко подручје Каменичко острво и приградско насеље Камењар на северу преко Дунава.

Централни део Лединаца налази се на брду Круша (између долине Каменарског потока на истоку и долине потока Шандоровац на западу), док су периферни делови насеља лоцирани уз пут који води за Старе Лединце, а делимично и уз пут Нови Сад — Беочин.

Име насеља

Постоје два насеља са именом Лединци: Стари Лединци и Нови Лединци. У прошлости се назив Лединци користио за Старе Лединце, а данас се ово име званично користи за Нове Лединце, док се старије село званично зове Стари Лединци. Оба насеља имају сопствену месну заједницу.

Село Лединци је вероватно основано у 13. веку. Према предању, првобитно насеље се није налазило у долини Тавног потока (на месту данашњих Старих Лединаца), већ на лединама на дунавској равни крај каменичкогатара (односно на ширем подручју данашњих Нових Лединаца), услед чега је добило назив Лединци. Када су 1242. Татари упали у Срем, пљачкали и палили куће и убијали становништво, Лединчани су се повукли у густе шуме и на делу атара званом Селиште изградили привремена станишта (која су прерасла у трајно насеље), а у страху од нове пљачке и покоља нису се више враћали на обалу Дунава.

Све до Другог светског рата насеље Лединци се налазило на подручју данашњих Старих Лединаца, а пошто је село постало чврсто упориште партизанског покрета отпора, у октобру 1943. га је до темеља спалила фашистичка војска састављена од немачких фашистаусташа и Черкеза. После рата (1946-1951. године), село је обновљено али на новој локацији ближе Дунаву и названо је Нови Лединци, док је за локалитет предратних Лединаца одлучено да добије неке друге намене, те је спречавано настањивање истог. Међутим, део становништва се вратио на локацију Старих Лединаца, тако да је и ово село постепено обновљено. Месна земљорадничка задруга у Лединцима није могла да обезбеди довољно радне снаге, па је сезонским радницима из Босне давала плацеве за градњу кућа. Каснији досељеници долазе највећим бројем из БоснеХерцеговине и уже Србије, а делом и из других места у Војводини, па и из Новог Сада. До 1980. године, Нови и Стари Лединци су чинили једну месну заједницу у саставу Новосадске општине, а тада су формиране две посебне месне заједнице.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године у Лединцима је становало 1.641 становника, док је према претходном попису из 1991. године у насељу становало 1.280 становника. Према подацима са сајта „Информатике” из 2005. године, у Лединцима живи 1.666 становника.

У насељу живи 1.333 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,2 код жена). У Лединцима има 567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Насеље је углавном насељено Србима, а у последњим пописима примећен је пораст у броју становника. Занимљиво је да већи део потомака староседелачког становништва Старих Лединаца данас живи у Новим Лединцима, док у данашњим Старим Лединцима преовлађује становништво досељено у другој половини 20. века.